Kultura

Austrija je na osnovu svoje bogate kulturne prošlosti i sadašnjosti priznata svuda u svetu. Ta kultura je predstavljena grandioznim građevinskim spomenicima kao što su bečka katedrala Sv. Stefan, dvorac Šenbrun, dvorska palata „Hofburg“, „Zlatan krović“ u Insbruku, zadužbina Melk, zgrade čuvenog arhitekte Loosa i čuvenog slikara Hundertwassera. Mnoštvo izložbi likovne umetnosti, pozorišta, koncerti, veliki i mali festivali kao i manifestacije narodnih običaja upotpunjavaju ponudu. Čuveni horovi (hor Bečkih dečaka, hor Arnolda Šenberga) i orkestri kao što su Bečka filharmonija, Bečki simfonijski orkestar, Camerata Academica iz Salcburga, Concentus Musicus i Bečki umetnički orkestar (Vienna Art Orchestra) svuda u svetu svojim doprinosom predstavljaju svoju zemlju. 

Austrijska književnost je dostigla svoj vrhunac u doba minezengera (ljubavnih pesnika). Autori 19. veka, koji se danas još čitaju i igraju su Franc Grilparcer, Ferdinand Rajmund, Johan Nestroj i Adalbert Štifter. U međunarodne književne velikane 20. veka svrstavaju se Artur Šnicler, Štefan Cvajg, Jozef Rot, Robert Muzil, Ingeborg Bahman, Tomas Bernhard i Peter Handke.

„Bečka klasika“, doba Jozefa Hajdna, Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena, važi u domenu muzike za jednu od najvećih evropskih kulturnih ostvarenja. Naspram ova tri klasičara u vreme bidermajera jednako stoji Franc Šubert, čija dela kamerne muzike predstavljaju vrhunac romantične muzike. Krajem 19. veka delovali su još i Anton Brukner, Hugo Volf i Johanes Brams, veliki majstori klasično-romantične muzike. Gustav Maler je već pripadao velikim simfoničarima početka moderne. Bečka opereta svoje kraljeve nalazi u Johanu Štrausu i Francu Leharu. Austrijski Heurigen (tipična kafana u vinskim regionima Austrije) se ne može zamisliti bez muzike braće Šramel. „Druga bečka škola“ sa Arnoldom Šenbergom, Albanom Bergom i Antonom Weberom utiče na „uvrnutu“ muziku moderne sve do fuzione muzike Jozefa Zavinula i „Third stream-a“ Franca Koglmana.

Austrijska pozorišna kultura je ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata ponovo dospela na međunarodni nivo. Bečko dvorsko pozorište (Burgteatar) se ubraja u vodeća pozorišta u Evropi. Bečka državna opera (Staatsoper) važi za jednu od najboljih opera u svetu, kao i bečka narodna opera (Volksoper). Tradicijom bogato pozorište „Theater an der Wien“ se od 1965. koristi za izvođenje mjuzikla, a u maju i junu se koristi kao bina za festivale u Beču. Niz mnogobrojnih festivala u pokrajinama obuhvata festivale u Bregencu, Šubertijade (Vorarlberg), Salcburški festival koji su 1920. godine osnovali Max Rajnhard i Hugo von Hofmanštal, zatim Karintsko leto (Koruška), međunardoni Brukner festival kao i Ars Electronica u Lincu (Gornja Austrija) sve do Bečkog festivala i Hajden-festivala u Ajzenštatu (Gradišće).

U likovnoj umetnosti Jugendstil je sa Gustavom Klimtom postao legendaran. Veliki moderni slikari se prozimaju od Egona Šilea i Oskara Kokoške, preko Antona Lemdena, Ernsta Fuksa i Fridensrajha Hundertvasera pa do Hermana Niča, Gintera Brusa i Arnulfa Rajnera. Vajari Fric Votruba i Alfred Hrdlička postigli su svetsku slavu. Za austrijsku arhitekturu su početkom 20. veka tri velika imena bila merodavna: Oto Vagner, Jozef Hofman i Adolf Los. Vagnerova crkva na Štajnhofu i Poštanskom štedionica su najznačajnija zdanja Bečkog Jugendstila. Jozef Hofman, arhitekta celokupnog umetničkog dela Palais Stoclet u Briselu bio je jedan od osnivača umetničkog pokreta Wiener Werkstätte. U novijoj arhitekturi svoj upečatljiv uticaj ostavili su između ostalog Klemens Holcmajster, Gustav Pajhl, Hans Holajn i Kop Himelblau.

Udeo austrijskog filma u austrijskim bioskopima je sa oko 6% relativno nizak. Uprkos tome što dominira američka produkcija, u proteklim godinama je niz filmova doživeo uspeh, kao na primer „Indien“ (1993) Paula Haratera, „Freispiel“ (1995) i „Hinterholz 8“ (1997) od Harald-a Ziherica ili „Komm, süsser Tod“ (2000) od Volfganga Murnbergera. Dokaz da je prisutan osetan umetnički uzlazni trend predstavljaju filmski reditelji kao što su Mihael Haneke („Funny Games“, Code unbekannt“), Stefan Ruzovicki („Die Siebtelbauern", "Anatomie"), Goran Rebić ("Jugofilm"), Florian Flicker ("Suzie Washington", "Der Überfall") ili Barbara Albert ("Nordrand), čija dela su uspešno predstavljala Austriju na međunarodnim filmskim festivalima. Nezaboravni reditelj Aksel Korti ("Welcome to Vienna") bio je prvi nosilac Velike austrijske državne nagrade za filmsku umetnost sedamdesetih. Filmske zvezde svetskog ranga: Oskar Verner, Romi Šnajder, Helmut Berger i Klaus Maria Brandauer. Arnold Švarceneger je napravio karijeru u Holivudu.